Hericium Erinacesu – Lavlja griva

Primarna upotreba:

  • Nervna oboljenja (alchajmerova bolest, demencija, multipleks skleroza, depresija, šizofrenija i druga)
  • Oboljenja probavnog trakta (obnavljanje sluzokože želuca, creva, gastritis)
  • Anoreksija, bulimija
  • Ostalo: utiče pozitivno na imuni sistem, vrši regulaciju šećera i holesterola u krvi

 

  

 

 

Lavlja griva

Lavlja griva (Hericium Erinaceus), poznata je i po drugim imenima širom sveta. U Kini je to Hou Tuu Gu, dok je engleski naziv Bearded Tooth, ili Satyr’s Beard Fungus i drugi nazivi. Prirodno raste u severnoj zemljinoj polulopti, mahom u Americi, Kini i Japanu, u Evropi je veoma retka. Međutim, zbog svojih svojstava, danas se uzgaja u veštački kontrolisanim uslovima, širom sveta. U prirodi raste na uvenulom drveću, obično bukovom ili hrastovom.

Iako popularna u istočnjačkoj tradicionalnoj kuhinji, tek od zadnje decenije prošlog veka se ubraja u lekovite i u naučnim krugovima, kada su sprovedena ozbiljna naučna istraživanja.

Uticaj na zaceljenje nervnog tkiva

Grupa naučnika iz Kalifornija sa Departmana za neurobiologiju i istraživanje mozga, u sprezi sa načnicima iz kineskog Univerziteta Link Yang, vršila su istraživanja nad ovom gljivom i ustanovila njena osnovna svojstva u lečenju nekih nervnih oboljenja. Uspeli su da ekstrahuju dva molekula, aktivna sastojka ove gljive, derivate ciatena, oba veoma važna kod zaceljivanja nervnog tkiva. Ova gljiva se takodje, zbog svog hemijskog sastava, lako i efikasno apsorbuje u organizam.

Ustanovljeno je da ona uspešno obnavlja mijelinski omotač nervnih ćelija, pospešujući provodljivost nervnih signala kroz tkivo. Ova funkcija lavlje grive je svrstava među najznačajnije preparate kod tretiranja multipla skleroze i distrofije mišića. Takođe, zbog pospešivanja tzv. NGF (nerve growth factor), odnosno faktora rasta nervnog tkiva, nezaobilazna je kod Alchajmerove bolesti i kod demencije. Uopšte, izuzetna je kod svih oboljenja nervnog sistema, što potvrđuje i vodeći svetski istraživači, među kojima i Paul Stamets.

Jedno od značajnijih skorijih istraživanja je ono izvedeno u Jokohami 2009, gde su se pokazala značajna poboljšanja kod pacijenata koji su uzimali lavlju grivu svakodnevno. Poboljšanja su bila primetna u vidu boljih kognitivnih sposobnosti. Ovo istraživanje je sprovedeno na pacijente sa slabijim vidovima kognitivnih poremećaja. Drugo interesantno istraživanje je sprovedeno 2010. takođe u Japanu, nad ženama u meno pauzi. Ova studija je pokazala da su se žene osećale bolje, imale manjih problema sa depresijom, te da im je koncentracija bila poboljšana.

Ovakvih istraživanja ima sve više i ova gljiva tek treba da doživi svoj zenit popularnosti. Uostalom, vodeći japanski stručnjak za lekovite gljive, prof. Kavagiši, tvrdi da je Hericium Erinaceus gljiva 21. veka!

Ostala važna dejstva lavlje grive

Budući da sadrži polisaharide (heterobeta glukan), hericium erinaceus-u se pripisuju snažana antioksidantna dejstva. Tako ova gljiva ima važnu ulogu u obnavljanju kože i sluzokože, naročito sluzokože organa probavnog trakta.

Zbog ovih svojstava, kao i zbog aktivnog sastojka cijatena, ova gljiva je veoma značajna u borbi protiv čira na želucu, kao i raka jednjaka i želuca.

Takođe, lavlja griva prilično uspešno reguliše nivo holesterola i šećera u krvi. Zbog ovoga značajna je i za bolesnike šećerne bolesti.

Sastav gljive Hericium Erinaceus:

  • derivati ciatena
  • beta-D-glukan
  • provitamin D2
  • erinacin Q, erinacin R
  • ksilan, glikoksilan, mano glikoksilan
  • polisaharidi
  • enzimi: SOD, NaDPH, GSH reduktaze, katalaze, tirozinaze, perksidaze

  

Naručite lavlju grivu:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *